Čemu nas pandemija uči?

Pandemija koju je izazvao novi korona virus SARS-CoV-2 navela nas je da preispitamo odnos čoveka prema prirodi. Da li će zoonoze zahvaljujući destruktivnim ljudskim aktivnostima biti sve češća pojava, koja ponašanja treba da promenimo kako bismo izbegli nepoznate infektivne bolesti, ali i kako će na klimatske promene uticati smanjene emisije gasova sa efektom staklene bašte usled odricanja od mnogih aktivnosti u uslovima pandemije, razgovarali smo u Eureci 16. aprila 2020. godine. Gosti su dr Ivana Budinski sa Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković", koja proučava slepe miševe, Mirza Čengić, doktorand na Radbod univerzitetu u Holandiji, koji se bavi čovekovim uticajem na ekosisteme, i Nemanja Milović, osnivač sajta Klima 101, mesta za informisanje o klimatskim promenama i sličnim temama.

U tekstu smo izdvojili delove razgovora, a čitavu emisiju možete poslušati OVDE



ODGOVORI KOJE KRIJU SLEPI MIŠEVI


dr Ivana Budinski:

Mnogo se pričalo o tome da li je za širenje aktuelnog korona virusa kriv slepi miš ili neka druga životinja, ali ja smatram da je jedini krivac čovek. Mi smo narušili neke prirodne ravnoteže i zato u poslednje vreme sve češće imamo nepredvidljive klimatske ekstreme. Tako je omogućeno i širenje areala nekih vrsta koji su vektori zaraza, kao što je na primer tigrasti komarac. Našim aktivnostima i uništavanjem prirodnih staništa se vrši veoma jak pritisak na živi svet koji je sabijen na sve manje površine. Naučnici u poslednje vreme upozoravaju da će zato sve češće dolaziti do epidemija i prelaska bolesti sa jednih vrsta na druge. Samim tim što smo ostavili malo prirodnih staništa, neke divlje životinje su sada u kontaktu a ranije nisu bile, pa to olakšava prelazak patogena sa jedne vrste na drugu.


Jako je bitno napomenuti da su mutacije prirodni procesi. One su jedan od izvora genetičke varijabilnosti u prirodnim populacijama. Neke mutacije svom nosiocu ne donose nikakav efekat, neke mogu biti štetne, a neke mogu doneti nosiocu korist. Šta mutacija može doneti virusu? To su organizmi za koje se često spekliše da li su žive zato što moraju da uđu u ćelije domaćina da bi se umnožavali. Na primer, imamo virus koji je prilagođen da ulazi u ćelije jednog domaćina i da se u njemu umnožava. Tokom vremena može doći do mutacije koja će mu omogućiti ulazak u ćelije novog domaćina kod koga može izazvati bolest.


Slepi miševi i glodari se smatraju najvećim rezerovarima virusa koji kod ljudi izazivaju bolesti. Novija istraživanja su pokazala da je toliki broj virusa pronađen kod te dve grupe sisara zato što su one najbrojnije vrstama. Slepi miševi su mnogo intenzivnije analizirani nego druge grupe sisara


Još uvek se ne zna poreklo aktuelnog korona virusa, da li potiče od slepih miševa, pangolina ili nekih drugih životinja. Kod slepih miševa jesu pronađeni slični korona virusi, ali oni nisu u stanju da inficiraju ljudske ćelije zbog nekompatibilnosti između receptora. Takođe, ne postoji nikakav dokaz o direktnom prelasku korona virusa sa slepih miševa na ljude.



Često me pitaju zašto je važno proučavati slepe miševe. Oni su posle glodara najbrojnija grupa sisara i do sada je opisano oko 1400 vrsta. Veliki procenat njihovih vrsta je ugrožen. Da bismo ih zašititli, moramo da se upoznamo sa njhovom biologijom i distribucijom. Zašto ih štititi? Prvenstveno zbog njih samih, ali oni imaju i ogromnu ulogu u ekosistemu. Najveći procenat vrsta slepih miševa se hrani isnektima i oni su prirodni regulatori brojnosti određenih vrsta. Sa druge strane, ima i vrsta slepih miševa koje se hrane voćem, a one imaju veliku ulogu u rasejavanju biljaka, a neke vrste se hrane polenom tako da veliki broj biljnih vrsta zavisi od slepih miševa.


Osim njihovih funkcija u ekosistemu, istraživači proučavaju slepe miševe i zbog njihovog metabolizma. Kod njih, kao brzih životinja koje lete, dolazi do oslobađanja velikog broja slobodnih radikala. Oni oštećuju DNK i tokom vremena zbog tih oštećenja dolazi do skraćivanja telomera. To se dešava kod ljudi kako starimo. Međutim, kod slepih miševa ne dolazi do skraćivanja telomera što znači da imaju jako dobre reparacione mehanizme. Istraživači smatraju da ako otkriju kako izgledaju ti signalni putevi, možda će te omogućiti da se pronađu lekovi za bolesti koje pogađaju ljude u starijem dobu, kao što su Alchajmerova i Parkinsonova. Slepi miševi imaju i mogućnost da budu nosioci virsa a da ne obolevaju. Veruje se da te adaptacije imunog sistema potiču od malo povišene telesne tempetature i sposobnosti letenja. Kod njih je imuni sistem sve vreme uključen kao da je telo sve vreme pod upalom što ih štiti od infekcije, a sa druge strane imuni sistem nije tako jako aktiviran da napada sopstveni organizam. Istraživači koji se bave tom temom veruju da ako pronađu način na koji se sve to reguliše, to može pomoći u pronalaženju lekova za određene autoimune bolesti kod ljudi.



KONTAKT SA DIVLJIM ŽIVOTINJAMA KAO RIZIK


Mirza Čengić:

Ako želimo da bolje razumemo šta je dovelo do pojave novog korona virusa i do pandemje iz konteksta ekologije i biodiverziteta i kakva je veza između uništavanja okoliša i izbijanja zaraznih bolesti, puno toga možemo naučiti iz primera drugih sličnih virusa. Korona virus je pre svega zoonoza, a to znači da zaraza prelazi sa životinje na čoveka, ali da bi došlo do prvog čina zaraze moramo biti u kontaktu sa životinjama. Kada pogledamo podatke o zoonozama, možemo da vidimo da se u poslednjim decenijama sve češće dešava prenos na čoveka. Jedan od glavnih razloga je uništavanje prirode. Najveći rizik po nas ne predstavalja priroda već ljudske aktivnosti u ekosistemima. Kada poremetimo ekosisteme koji su verovatno u ekvlibrijumu, ako su stabilni i funkcionišu na pravilan način, možemo drastično povećati rizik od zaraznih bolesti. Takođe, povećan prenos bolesti između životinja i čoveka je skrivena cena ekonomskog razvoja civilizacije. Postoji veliki broj ljudi u svakom tipu staništa i u najbogatijim tropskim šumam koje se seku svaki dan i jednostavno smo sve više izloženi rizicima i stvaramo staništa gde se virusi prenose mnogo lakše. Prvo, idemo u mesta koja su jako bogata biodiverzitetom, a samim time i virusima, i sve smo više izloženi njima. Drugo, destruktivne ljudske aktivnosti stvaraju staništa na kojima se virusi lakše prenose. Godinama radimo sve ono što povećava rizik od virusa, a onda se odjednom iznenadimo kada dođe do pojave novih zaraza.”


Interesantan primer je lajmska bolest. Nakon mnogo godina istraživanja koji je mehanizam širenja lajmske bolesti, shvatili smo da je uništavanje ekosistema jedan od glavnih uzroka koji dovodi do povećanja zaraze. Vektor širenja ove bolesti su krpelji. U Severnoj Americi, gde je urađeno mnogo ovakvih istraživanja, oni žive na vrstama glodara i na jelenima. Kada pravimo cest i gradimo naselja i činimo sve ono što dovodi do fizičkog smanjenja površine ekosistema, ostavljamo sve malo prostora i resursa u kojima mogu da prežive predatori koji bi kontrolisali populacije glodara.



Jedno od osnovnih pravila ekologije je da stanište manje površine može da podrži manji broj vrsta. To vodi do manjeg broja vrsta koje mogu da imaju različite uloge u ekosistemu. Istraživanja su pokazala da ako imamo veliki broj miševa, to će dovesti do velikog broja krpelja i do veće učestalosti lajmske bolesti, posebno ako se veliki broj ljudi kreće kroz takve šume.


Možda se trenutno u tropskim šumama kreće životinja u kojoj je virus mutirao do potpuno novog oblika koji nam je nepoznat. Možemo imati virus koji izaziva strašne simptome, kao što je slučaj sa ebolom, ali koji se mnogo lakše širi. Ili virus koji ostavlja dugoročne efekte na imuni sistem, kao što je HIV koji je također izvorno zoonoza, ali se razliku od ovog virusa može širiti kašljanjem. Najbolji način da nikada ne saznamo kakvi neotkriveni virusi postoje u prirodi jeste da imamo što manje kontakta sa divljim životinjama i što manje aktivnosti koje vode do uništavanja prirode.


Povećan kontakt ljudi i životinja je doveo do izbijanja korona virusa ali ne zato što ljudi idu u staništa gde žive životinje i tako se zaraze, već dovođenjem divljih životinja u staništa gde žive ljude. Trgovina divljim, egzotičnim i ugroženim životinjama je relativno česta širom sveta. Razlozi su različiti, od toga da se životinje koriste kao kućni ljubimci do toga da se deo njihovog tela koristi u ritualima ili kao hrana. Pijace na kojima se ove životinje prodaju obično ne zadovoljavaju osnovne standarde higijene. Pored toga, životinje su na ovim pijacama brojne i gusto naslagane jedne do drugih i sve se to odvija u blizini ljudi. Za korona virus još uvek nije potvrđeno koja je životinja njegov rezervoar, odnosno u kojoj vrsti može da preživi a da ne uzrokuje simptome koji mogu biti opasni po nju. Međutim, prilično je sigurno da je došla sa ovakvih pijaca.


DA LI JE PANDEMIJA ŠANSA ZA ZELENU ENERGIJU?


Nemanja Milović:


U prethodnom periodu smo na društvenim mrežama često viđali i slike i šale “Priroda se budi”, ali mislim da će se pokazati da je smanjenje aktivnosti tokom pandemije imalo mnogo manji uticaj nego što mislimo. Što se tiče uticaja čitave situacije na klimatske promene, nedavno je objavljena analiza na sajtu Carbon Brief gde su izneta predviđenja koliko će pasti emisija gasova sa efektom staklene bašte. Oni tvrde da će pandemija dovesti do pada između 4 i 5 odsto u 2020. u odnosu na 2019. godinu, ali autori i sami napoimnju da će ta procena biti verovatno pogrešna jer još uvek ima jako puno neizvesnosti. To bi bio najveći pad u istoriji za jednu godinu, veći čak i od pada pri završetku Drugog svetskog rata.



Međutim, ostaje pitanje koliki će biti dugoročni uticaj tog pada na borbu protiv klimatskih promena. Moramo imati u vidu da čak iako emisije drastično padu, ne pada koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi. Još bitnije u ovoj priči je da ovaj način na koji sada dolazimo do ovog velikog pada nije održiv niti je to način na koji želimo da rešimo problem klimatskih promena.”


Definitivno znamo da kada se sve ovo završi slede velike ekonomske mere podrške za privredu koje će sve vlade doneti. Nada svih ljudi koji se bave temama zaštite životne sredine i klimatskih promena je da će te mere u velikoj meri uzeti u obzir i tranziciju ka čistoj energiji. Veliko je pitanje da li će se to zaista desiti. Svakako je dobro da se ova tema povela u javnosti. Na primer Evropska Unija je izjvavila da će mere uzeti u obzir zelenu energetsku tranziciju, a u Americi je u zakonu kojim je predviđeno da se pomogne privredi izostavljena industrija uglja. Ulaganje u industriju fosilnih goriva sada verovatno nije ni dobar ekonomski potez.







©2019 by Eureka. Proudly created with Wix.com

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now