Eureka 73 - Dan žena u nauci

(11. februar 2021.)


Gošće: dr Miljana Milojević, dr Vesna Todorčević, Slađana Savić, dr Tijana Prodanović, dr Ivana Spasović, dr Vlasta Sikimić, Selka Sadiković


Povodom Međunarodnog dana žena i devojčica u nauci razgovaramo o položaju istraživačica i drugih žena koje se opredele za akademsku karijeru, izazovima sa kojima se suočavaju i načinima na koje se oni mogu prevazići.


"Moram da kažem da mi se ne sviđa što često čujem u svom okruženju da se komentariše izgled naučnica, a retko naučnika. I to nikada ne ide na ruku naučnici. Ako izuzetno vodi računa o svom izgledu, postavlja se pitanja da li ima vremena za nauku, a ako ne vodi računa o izgledu, smatra se da je previše zaneta", kaže Slađana Savić, asistentkinja na Hemijskom fakultetu u Beogradu.


"Položaj žena u nauci i dalje nije na zavidnom nivou s obzirom da su žene manje zastupljene na visokim položajima i generalno u nauci u odnosu na muške kolege. Takođe, kada se rade analize zadovoljstva poslom i akademskom klimom, žene kao grupa su uglavnom manje zadovoljne i prijavljuju različite probleme", objašnjava filozofkinja dr Vlasta Sikimić.


"Astrofizika se u svetu uglavnom smatra "muškom" oblašću nauke, ali u Srbiji je situacija malo drugačija. Kod nas je zastupljenost žena u astrofizici i fizici generalno prilično velika", zapaža dr Tijana Prodanović sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i napominje da se uprkos tome nauka još uvek posmatra kao "boys club".


"Moram da priznam da je moja prva reakcija bila zašto je ovo i dalje tema, zar nismo svi ravnopravni? Moj nepromišljeni optimistični stav da smo svi ravnopravni i da je to naša realnost, delimično je zasnovan na mojoj privilegiji i sreći da nisam lično bila diskriminisana" kaže dr Milijana Milojević sa Filozofskog fakulteta, podsećajući da je ustanova na kojoj radi jedna od onih koje se upravo bave rodnom ravnopravnošću.


"Kako čovek odrasta, dolazi do bojazni okoline da li će moći da se balansira između privatnog i poslovnog života kao da postoji latentno uverenje da se oni međusobno isključuju. Sama priroda posla jeste specifična. Ja sam istraživač i to je tip zaposlenja gde se ugovori potpisuju na određeno i koji ne prepoznanje trudničko bolovanje i porodiljsko odsustvo tako da se u čoveku stvara neka lažna dilema da mora da bira između zasnivanja porodice i građenja karijere", kaže Selka Sadiković, doktorantkinja psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.


"U Srbiji još uvek ne postoji afirmativni akademski plan da određen broj žena učestvuje u procesima odlučivanja i rukovođenja na nacionalnim naučnim institucijama. Ohrabrujuća strategija Vlade bi bila ključne jer žene imaju različite prepreke na različitim nivoima karijere", naglašava dr Vesna Todorčević sa Matematičkom instituta SANU.


"U svom istoriografskom radu, između ostalog, bavim se i obrazovanjem žena u 19. veku, uglavnom na prostoru Habzburške monarhije, i izuzetnim ženama od kojih su neke do sada bile i napoznate nauci. Tako je došlo do pisanja knjige Bile su prve, koja će biti posvećena ženama prvim u istoriji srpskog naroda po pozivu kojim su se bavile", kaže dr Ivana Spasović iz Arhiva SANU.




0 comments

Recent Posts

See All