Hemija u muzeju


Foto: Lična arhiva (Ana Đorđević)

Da li ste znali da se u zgradi Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu nalazi Zbirka velikana srpske hemije? Svojevrstan muzej koji kroz dokumenta, instrumente, različite uzorke i predmete čuva uspomene na epizode iz istorije hemije u Srbiji, njen razvoj i ličnosti koje su mu najviše doprinele. Zbirkom sa puno entuzijazma i ljubavi rukovodi Slađana Savić.


U junu 2019. godine Eureka je posetila ovu nesvakidašnju Zbirku, a slušaoci Radio Aparata su iz prve ruke mogli da čuju priču o njoj u dvadeset devetoj epizodi ove emisije.


Kako je hemija došla u Srbiju?


Prvi predavač hemije u Srbiji je Mihajlo Rašković. Dan kada je održao prvo predavanje na Velikoj školi danas se slavi kao Dan hemijskog fakulteta, a to je 20. oktobar 1853. godine. Srpsko hemijsko društvo je nastalo nešto kasnije, krajem 19. veka, tačnije 1897, a njegov prvi predsednik je Marko Leko. Ono je jedno od najstarijih hemijskih društava. Nastalo je tako što je Marko Leko dobio poziv da učestvuje na jednoj konferenciji na kojoj je trebalo da predstavlja čitavu državu ali kako Srbija nije imala hemijsko društvo, bilo je potrebno osnovati ga pa se vrlo lako dogovorio sa svojim kolegama.


Posetioce na samom ulazu dočekuju veoma zanimljive i lepe bočice sa sadržajem različitih boja.


Obično se tu zadržimo dugo i posetioci fotografišu. Možda je hemija zato i interesantna jer ima mnogo obojenih supstanci i kažu da su otrovnije što bolje mirišu. Ove supstance su nabavljane od samih začetaka hemije u Srbiji, a neke nisu nikada ni otvarane. Mnogi natpisi su pisani rukom naših najvećih hemičara i to im daje dodatnu vrednost.


Među znamenitim imenima svakako se nalazi Sima Lozanić.


Da, može se reći da je on najznačajniji srpski hemičar. Ne znam ko bi mogao da mu parira po svemu što je uradio i širini njegovih interesovanja. Bio je inače i prvi rektor Univerziteta u Beogradu. Mnogo je radio na poboljšanju obrazovnog sistema kada je hemija u pitanju i na visokoškolskim ustanovama i u srednjim i osnovnim školama. Ovde imamo sačuvane neke njegove udžbenike. Još jedna grana njegovih interesovanja je hemijska analiza svega što može biti analizirano. Ovde se nalazi vitrina sa njegovim naučnim radovima ali i naučnopopularnim člancima. Imamo udžbenike za srednju školu iz 1903. godinu, pa treba napomenuti i da je Sima Lozanić jedan od prvih koji je u svoje udžbenike ubacio periodni sistem. Takođe, imamo i uzorke minerala i meteorita koje je ispitivao.


U Zbirci ima i legata drugih hemičara.


Tu je i legat pomenutog Marka Leka koji je bio Lozanićev savremenik ali je više išao u drugom smeru, odnosno prvenstveno je bio posvećen predstavljanju srpske hemije u svetu. Osim toga, čuvamo i zaostavštinu Milivoja Lozanića, sina Sime Lozanića i druge legate. Bogati su autentičnim dokumentima, pismima, radovima, udžbenicima, novinskim člancima o velikim posetama ili dostignućima. Imamo dosta pisane dokumentacije, a dosta toga treba tek definisati čemu bi mogle da pripadaju a znamo da su vezane za legate. Imamo dosta nagrada, plaketa, a mislim da najviše materijala imamo o Simi Lozaniću.


Koje eksponate bi izdvojila?


U zbirci imamo pravo i lažno zlato (pirit) koje je po sastavu gvožđe-sulfid. Posetiocima se obično više dopada lažno. Zaista je privlačnog izgleda, ali njegovim topljenjem nikada nećete dobiti krunu ili prsten. Sa druge strane, uzorak pravog zlata deluje kao običan kamenčić i nije previše atraktivan.


U vitrinama ima različitih sudova staklenih, keramičkih, i delova aparatura koji se nigde više ne mogu naći. Interesantno je da imamo nekoliko retorti. Sud koji se obično vezuje za alhemičare a koristio se i u za to vreme savremenim hemijskim laboratorijama. Retorta liči na balon ali ima jedno izduženje. U tom sudu mogu da se odvijaju različite reakcije, isparavanja, destilacije.


Čime bi po tvom mišljenju Zbirka mogla u budućnosti da bude obogaćena?

Za ovo kratko vreme, koliko sam rukovodilac ove zbirke, primetila sam da nisu čuvani podaci o hemičarkama tako da sam počela da se raspitujem na Fakultetu koja velika imena bi mogla da se nađu ovde. Govorim o hemičarkama koje su pisale udžbenike i bile profesorke. Na različitim fotografijama, pa čak i onim nastalim u vreme Sime Lozanića, vidi se da je bilo studentkinja, ali o njima nema puno podataka. O istaknutim profesorkama i naučnicama je lakše naći podatke, a za sada najviše materijala uspevam da nađem o Mariji Todorović, koja je studentima najpoznatija po knjizi Optičke metode u analitičkoj hemiji.



* Razgovor je emitovan 20. juna 2019. na Radio Aparatu








0 comments

Recent Posts

See All

©2019 by Eureka. Proudly created with Wix.com

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now