Ko sve ide na Mars ovog meseca?

Nasa je za 30. jul najavila lansiranje dugo očekivane misije Mars 2020. Glavna zvezda ove misije je rover Perservance (Istrajnost) koji treba da se spusti u krater slovenskog imena Jezero. Ova lokacija je odabrana zbog pretpostavke da u nekadašnjoj rečnoj delti još uvek mogu da se pronađu tragovi drevnog života (ukoliko ga je bilo) u vidu organskih molekula.


Oko 10,9 miliona ljudi sa posebnim strpljenjem očekuje spuštanje rovera na površinu susedne planete. Naime, na Mars će se spustiti i ploča na kojoj je Morzeovom azbukom ispisano Explore as One (Istražujemo kao jedan) i tri silikonska čipa u kojima se nalaze imena svih onih koji su na vreme popunili obrazac, a širom sveta ih ima nešto više od 10 miliona.


Ilustracija rovera Perservance, foto: NASA/JPL-Caltech


Cilj Nasine misije Mars 2020 je pronalaženje znaka nekadašnjeg života, ali planirano je i da ovo bude prva misija u kojoj će biti sakupljeni uzorci kamenja i zemljišta sa "Crvene planete" i poslati na Zemlji kako bih ih istraživači analizirali pomoću opreme koju nije moguće lansirati u svemir. Osim toga, ova misija ima najviše kamera od svih dosadašnjih međuplanetarnih, a samo na roveru ih je 19.


Ukoliko sve prođe po planu, letelica bi trebalo do Marsa da stigne u februaru sledeće godine, baš kao i druge dve misije koje su lansirane ovog meseca a iza kojih stoje Kina i Ujedinjeni Arapski Emirati.



Lansiranje misije Tianwen-1, foto: Wikimedia/Youtube

Ka Marsu je 23. jula iz Venčana krenula kineska misija Tianwen-1 (Nebeska pitanja) koji je naziv dobila po drevnoj kineskoj poemi. Misija koju čine orbiter, lender i rover, specifična je po tome što je u potpunosti kineska, a lansirana je pomoću raketnog sistema Long March 5.


Jedan od ciljeva misije jeste i proba da li je Kina u svemirskoj trci došla do novog i važnog koraka i da li je u mogućnosti da sama ostvari međuplanetarnu misiju. Podsetimo se da do sada niko osim Nase nije uspeo da spusti rover na tlo Marsa, ali i da uređaji druge vrste koje su na površinu slale Evropa i Sovjetski Savez nisu postigli uspeh.


Kina ovom misijom želi da utvrdi i koliko je tehnološki spremna za poduhvat koji planira za sledeću deceniju, a to je donošenje uzoraka sa Marsa. Međutim, "Nebeska pitanja" usmerena su i na konkretnije nedoumice, pa tako orbiter treba da mapira i fotografiše planetu, a planirano je i da se prikupe podaci o sastavu zemljišta i raspodeli vode u obliku leda.


Ilustracija sonde Al-Amal, foto: Mohammed bin Rashid Space Centre

Treći takmac koji je krenuo ka Marsu je sonda Al-Amal (Nada) koju su iz Japana 19. jula lansirali Ujedinjeni Arapski Emirati koji su svoj svemirski program izgradili u prethodnih šest godina. Sonda, koja je deo prve arapske međuplanetarne misije, po planu bi trebalo da ostane neko vreme u orbiti Marsa i šalje informacije o atmosferi, kako bi se preciznije utvrdilo da li ima i da li je na planeti bilo uslova za život.


Projekat se realizuje u saradnji sa Koloradskim univerzitetom u Bolderu, Kalifornijskim univerzitetom u Berkliju i Arizona državnim univerzitetom i očekuje se da bude prvi koji će pružiti potpunu sliku Marsove atmosfere i njenih slojeva. Takođe, očekuje se da istaraživače približi odgovoru na pitanja o tome kako se klima menjala pa danas na planeti nema vode u tečnom stanju, već samo u obliku leda i pare. Nova saznanja mogla bi da se upotrebe i za upoznavanje sa evolucijom Zemljine atmosfere.


Pred nama je uzbudljivih sedam meseci čekanja da li će sve tri misije uspešno stići do Marsa, dok je četvrta misija planirana za ovo leto (evropsko-ruski ExoMars) odložena. Kako američki NPR prenosi, polovina letelica koje su ka Marsu poslate od 1960. godine nije uspela u ostvarivanju cilja, a poslato ih je 60.


Trenutno oko Marsa kruži šest orbitera, od čega su tri Nasina, dva Evropske svemirske agencije (tačnije, jedan u saradnji sa Rusijom) i jedan indijski. Na tlu, na koje još uvek nijedna zemlja osim SAD-a nije sa uspehom spustila svoj uređaj, u ovom trenutku su aktivni rover Curiosity koji je došao 2012. godine i sonda InSight koja od 2018. prati zemljotrese na Marsu, ili takozvane marsotrese. Zbog jake peščane oluje prošle godine prestao je da radi rover Opportunity.


#Svemir #Mars


©2019 by Eureka. Proudly created with Wix.com

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now