Kratka istorija svemirskih stanica

Letelica Šenžou 12 povela je ovog meseca na istorijsko putovanje trojicu astronauta, ili preciznije rečeno tajkonauta, koji će tri meseca boraviti u centralnom modulu buduće kineske svemirske stanice. Dok svet sa nestrpljenjem očekuje da li će Tiangong ("Nebeska palata") u skorijoj budućnosti biti pored Međunarodne svemirske stanice još jedno mesto za istraživanja u svemiru na kom će boraviti ljudi, da li će možda čak (što je manje verovatno) biti i jedino, ili će se pak ovo društvo još proširiti, podsetimo se kako je tekao razvoj svemirskih stanica.


Snovi o napuštanju planete


San o letelici koja se nalazi u Zemljinoj orbiti i na kojoj borave ljudske posade vršeći istraživanja u uslovima drugačijim od onih na Zemlji, sasvim očekivano stariji je od tehničkih mogućnosti da se to izvede. Pad čak i o svesti da će tako nešto biti zaista moguće. Sve počinje od fantastike i romana "Mesec od cigle" Edvarda Evereta Hejla iz 1869. godine, a zatim početkom prošlog veka ruski fizičar i pionir istraživanja svemira Konstantin Ciolkovski i nemački fizičar i jedan od začetnika astronautike Herman Obert prvi razmatraju ovu ideju utemljeno na naučnim činjenicama. Njihov savremenik i takođe jedan od prvih ljudi koji su razmatrali dugoročan čovekov boravak u svemiru, slovenački inženjer Herman Potočnik, razrađuje ideju o stanici na kojoj bi istraživači svemira boravili u svom delu "Problem svemirskih putovanja".


Snovi počinju da se ostvaruju u aprilu 1971. godine kada je lansirana prva svemirska stanica na svetu, Saljut 1. Bio je to veliki izazov koji je sa sobom nosio niz prepreka, pa čak i gubitak ljudskih života, ali i veliki korak ka izgradnji današnjih stanica. Neki delovi Saljuta u razvijenijem obliku i danas su važni za funkcionisanje Međunarodne svemirske stanice. Međutim, njena prethodnica je bila u mnogo čemu drugačija. Lansirana je iz jednog dela i nije predviđena za duži boravak u svemiru, ali je zato imala još nekoliko naslednica u okviru istog programa. Prva posada nije uspela iz prvog pokušaja da uđe na stanicu, a dogodila se čak i manja nezgoda u kojoj se jedan od kosmonauta onesvestio usled trovanja, ali većih posledica još uvek nije bilo. U junu 1971. trojica kosmonauta, Georgi Dobrovolski, Vladislav Vokov i Viktor Pacajev, uspešno postaju prvi ljudi koji na njoj borave što je trajalo tri nedelje. U to vreme bio je fantastičan rezultat što su za ovo vreme uspeli da obiđu Zemlju čak 383 puta. Međutim, prilikom povratka na planetu dogodila se katastrofa u kojoj su sva trojica poginula pa Sovjetski Savez više nije slao posade na ovu stanicu koja je u orbiti provela ukupno 175 dana dok se nije planirano srušila u Pacifik.


Svemirska stanica Saljut 7 sa svemirskim brodom Sajuz, foto: NASA

Ka stvaranju nebeske laboratorije


Drugi veliki korak Sovjetski Savez pravi 1986. godine kada u nisku orbitu lansira prvu modularnu stanicu Mir. Poput Međunarodne i kineske Tiangong, i ona je sklapana u orbiti, a pojedinačni moduli ka njoj su lansirani čitavu deceniju. Bila je mnogo sličnija današnjem shvatanju svemirske stanice od pionirskih Saljut poduhvata pa je tako bila prva u istoriji stalno naseljena, a ljudske posade su na njoj provele ukupno 3644 dana. Ovaj i drugi rekordi su kasnije oboreni, ali ne i onaj za najduži pojedinačni boravak u kosmosu koji je upravo na Miru postavio Valerij Polakov kome je tek nekoliko sati nedostajalo pa da na njoj provede puna 434 dana. Mir je imala sedam puta veću masu od prve svemirske stanice a na njoj su vršeni eksperimenti iz biologije, astronomije, meteorologije i radilo se na razvoju novih tehnologija. Stanica je bila aktivna do 2001. godine kada je namerno izbačena iz orbite i poslata ka Pacifiku.


Svemirska stanica Mir, foto: Nasa/posada misije STS-81

Sjedinjene Američke Države prvu svoju stanicu lansiraju 1973. a ona se nakon šest godina raspala u atmosferi. Na čuvenoj stanici Skylab su boravili članovi tri posade koji su radili istraživanja iz oblasti nauka o životu, biomedicine, solarne fizike i astronomije i izučavali mineralne resurse, geologiju, uragane i napravili veliki broj fotografija naše planete. Iskustva stečena na Skylab-u značajno su doprinela razvoju dizajna za Međunarodnu svemirske stanice, pre svega prilagođavanju životnih prostora poput kuhinje, vreća za spavanje i toaleta, uslovima mikrogravitacije.



Umetnička predstava stanice Skylab, foto: NASA/Marshall Space Flight Center

Današnjica u Zemljinoj orbiti


Jedina svemirska stanica koja je trenutno potpuno funkcionalna i stalno naseljena je Međunarodna, koja je zajednički projekat Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Japana, Kanade i Evropske svemirske agencije. Modularnog je karaktera, a prvi modul Zarja lansiran je 1998. godine. Nastala je iz dva nezavisna predloga za svemirsku stanicu, ruskog i američkog, a i danas je podeljena na ruski i američki orbitalni segment. U ovaj najveći veštački objekat u svemiru prva posada je došla 2000. godine, a koliko će još biti aktivna još uvek nije poznato. Dogradnje i popravke su neprestane a njena dalja sudbina zavisi koliko od tehnoloških mogućnosti toliko i od dogovora između države koje njom rukovode. U aprilu ove godine Rusija je najavila da će stanicu napustiti 2024. godine izrazivši zabrinutost za stanje njenih modela i napomenuvši da stari. U isto vreme predstavnici Roskosmosa iskoristili su priliku da najave da će nakon izlaska početi da prave svoju stanicu za koju planiraju da je prva posada poseti 2026. godine


Međunarodna svemirska stanica, foto: NASA

U bližoj budućnosti izgradnju svoje svemirske stanice planira i Indija, kao i dve američke kompanije, ali trenutno je najdalje otišla Kina koja napreduje u izgradnji svoje "Nebeske palate". Naime, stanica koja će biti slična Miru, naslednica je prethodnih svemirskih laboratorija Tiangong 1 i Tiangong 2 koje su lansirane 2011. i 2016. godine, glavni modul veličine autobusa Tianhe (Harmonija nebesa) lansiran je ovog proleća. Poslednjih godina Kina ubrzano napreduje u istraživanju svemira pa tako njeni prvi tajkonauti već borave na svojoj budućoj stanici iako je ova država prvi put poslala čoveka u svemir više od 40 godina nakon Gagarinovog leta. Tiangong je u potpunosti kineski projekat, ali će u njoj moći da vrši istraživanja devet zemalja sa kojima je Kina do sada potpisala sporazum. Kako bi stanica bila potpuna, potrebno je da joj se pridruže moduli Ventijan (Potraga za nebesima) i Mengtian (Sanjarenje o nebesima), čiji su nazivi kao i u čitavoj misiji inspirisani kineskom mitologijom i poezijom. Stanica je dizajnirana tako da bude aktivna jednu deceniju, a možda i koju godinu više, a planirano je i da svemirska letelica Šenžou bude uvek u pripravnosti da krene u hitnu spasilačku misiju.


Prva posada Tiangong stanice, foto: Wikimedia Commons

















0 comments

Recent Posts

See All