Mehanizmi budućih vakcina protiv korona virusa

Dok pandemija kovida 19 ne jenjava, strpljenja je sve manje i čitav svet iščekuje kada će moći da se vrati životu kakav je bio pre pojave novog korona virusa SARS-Cov-2. Ključ izlaska iz čitave situacije krije se u vakcini. Zato su sve oči uprte u izveštaje o najnovijim rezultatima istraživanja, procene efikasnosti i neželjenih dejstava. Na vakcinama radi veliki broj naučnih timova u različitim delovima sveta, a neke od njih su veoma blizu trenutka kada će početi da se koriste na većem broju ljudi.


Koji je mehanizam delovanja ovih vakcina?


Sve dosadašnje vakcine usmerene protiv novog korona virusa mogu se podeliti grubo u dve grupe - one koje se zasnivaju na adenovirusnim vektorima i one koje se zasnivaju na informacionoj RNK.


Kada je reč o vakcinama koje sadrže adenovirusni vektor, trenutno se u različitim fazama istraživanja nalaze vakcine sa Univerziteta u Oksfordu, kineske kompanije CanSino Biologics, ruskog Centra za epidemiologiju i mikrobiologiju Gamaleja i kompanije Džonson i Džonson.


Virusni vektori na bazi adenovirusa kao prenosioci gena već decenijama se koriste u različitim medicinskim istraživanjima. Suština je da se od patogenog virusa (u ovom slučaju SARS-CoV-2) napravi vektor tako da je rizik da prenese zarazu minimalan. Najčešće se iz virusa brišu delovi važni za njegovo razmnožavanje u organizmu. Mada veoma oslabljen i bezopasan, ovakav virus sadrži i dalje proteine karakteristične za određeni patogen (u ovom slučaju to je karakterističan šiljak pomoću kog korona virus ulazi u ćeliju).


Kada se pomoću vakcine virusni vektor ubrizga, imunski sistem će prepozati taj protein i počeće da odgovara na njega braneći se i stvarajući antitela. Jedan od izazova za istraživače je da naprave vakcinu koja će moći da se ubrizga u dve doze, ali tako da obe budu delotorne. Naime, potrebno je pronaći način da antitela stvorena nakon primanja prve doze ne unište vektor ubrizgan drugom dozom.


Srećom, sam mehanizam vektorskih vakcina se već godinama istražuje i nije sasvim nov. Adenovirusi se na sličan način koriste u nekim genskim terapijama kao prenosioci gena. Pokušaj da se pomoću vektora zamene geni koji nedostaju ili su "neispravni" nisu uvek bili uspešni jer ih je imunski sistem odbacivao pa je nastala ideja da bi mogli biti nosači za vakcine. Adenovirusi se koriste za istraživanje vakcine protiv HIV-a i malarije, a pre nekoliko godina su istraživači na ovaj način pokušavali da dopiju vakcine protiv virusa SARS i MERS, čija je epidemija prestala.


Po istom principu funkcioniše i Ervebo, prva vakcina protiv ebole odobrena za korišćenje u Evropi i Americi.



Vakcina koju razvija američka kompanija Moderna, kao i ona na kojoj rade američki Fajzer i nemački Biontek, zasniva se na nešto drugačijim principu. U mišić se ne ubrizgava patogen, već samo informaciona RNK (mRNK). U pitanju je molekul koji ćeliji izdaje naredbu šta treba da radi.


Pomoću RNK žive ćelije pretvaraju gensku sekvencu DNK u protein tako što se segment DNK prevodi u mRNK koja služi kao kod koji ćeliji otkriva koji protein treba da sintetiše, odnosno koji je redosled aminokiselina. U ovom slučaju ćelija će stvoriti protein karakterističan za nov korona virus, a imunski sistem će ga prepoznati kao opasnost, iako stvarne opasnosti nema, i počeće da se brani i tako pripremiti organizam za budući susret sa pravim virusom.


Mada još uvek nijedna vakcina koja koristi ovaj mehanizam nije u upotrebi, on se koristi u istraživanju različitih vakcina protiv infektivnih bolesti i kancera i o njemu se već dosta zna.


Jedan od najvećih izazova predstavlja nestabilnost informacione RNK pa treba sprečiti da se ona razgradi na sastavne delove i da imunski sistem ne doprinese tome. Istraživači uče kako da je učine stabilnijom, a ova osobina je glavni razlog zašto je vakcine potrebno držati na veoma niskim temperaturama što predstavlja rizik za transport i skladištenje.


O različitim vakcinama, pominjanim u ovom tekstu, iz dana u dan objavljuju se nove informacije i teško je predvideti koja će prva dobiti dozvole za masovnu upotrebu, kao i koju će prvu stanovnici Srbije moći da prime. U svakom slučaju kada vakcina dobije sva potrebna međunarodna odobrenja, možete biti sasvim sigurni da je bezbedna za upotrebu.





0 comments

Recent Posts

See All

©2019 by Eureka. Proudly created with Wix.com

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now