Meri Aning - Strast prema fosilima


Lajm Ridžis, primorski gradić na jugozapadu Velike Britanije bio je u prvoj polovini 19. veka popularna turstička destinacija. Zbog ratova koje je Napoleon vodio na evropskom kontinentu, stanovništvo je podsticano da odmor provodi u okviru granica svoje zemlje pa su i bogataši iz svih krajeva Britanije dolazili upravo ovde. Zajedno sa rađanjem turizma i mode putovanja, ovo doba obeležilo je i sakupljanje fosila koje je mnogima bilo hobi ali i značajan izvor zarade. Međutim, pravi značaj iskopanih ostataka nekadašnjih organizama je retko ko razumeo. Lokalno stanovništvo ih je nazivalo “kuriozitetima” i prodavalo turistima kao suvenire često im pridodajući magijska i medicinska svojstva.


Među brojnim sakupljačima fosila na liticama Lajma Ridžisa bio je Ričard Aning, koji je na ovaj način dolazio do skormnih sredstava kojima je izdržavao svoju porodicu. Na iskopavanja je često dolazio sa svojom decom, a njegova ćerka Meri umnogome je promenila način na koji će javnost doživljavati fosile ali i celokupnu istoriju života na Zemlji. Meri Aning (1799-1847) kao devojčica iz siromašne bolnice nije imala priliku da se obrazuje, ali su je radoznalost i zapažanja doveli do važnih otkrića. Jedan od najznačajnijih fosila pronašla je sa bratom kada je imala samo 12 godina. Bio je to prvi pronađen skelet ihtiosaurusa koji je bio dug više od pet metara. Po gradu se ubrzo proširila vest da je pronađeno čudovište za koje se ne zna da li je gmizavac ili riba. Bilo je to gotovo pola veka pre nego što je Čarls Darvin objavio svoje čuveno delo “O poreklu vrsta” i ljudi nisu imali svest o izumrlim vrstama. Ako je Bog stvorio svet, sva bića su napravljena savršeno tako da nema razloga da vrste nestaju niti da se pojavljuju nove. Neobična životinja koja je živela pre oko 200 miliona godina nije se uklapala u ovu sliku sveta.


Desetak godina kasnije Meri Aning pronalazi još jedan neobičan fosil koji je bio toliko čudan da su se pronele glasine da je lažan. Sazvan je i specijalni sastanak Geološkog društva u Londonu na koji pronalazačica nije pozvana, a kasnije se ispostavilo da je u pitanju prvi ceo skelet plesiosaurusa. Otkrića do kojih je došla Meri Aning bila su jedan od ključnih pokazatelja da su nekada živele vrste koje su izumrle, a inspirisale su i njenog prijatelja i geologa Henrija de la Beša da naslika prvu scenu praistorijskih životinja poznatu pod nazivom Duria Antiquior. Zapažanja do kojih je došla Meri Aning doprinela su i otkriću da su takozvani koproliti u stvari fosilizovani izmet. Danas su značajni za proučavanje ponašanja i ishrane životinja, a u 19. veku su bili poznati kao “bezoarsko kamenje”. Upravo je Meri Aning primetila da se ovo “kamenje” često nalazi u trbušnom predelu skeleta i da ukoliko se razbije jasno se vidi da sadrži fosilizovane riblje kosti.


O fosilima je znala mnogo više nego bogati trgovci koji su ih od nje kupovali, a sa 27 godina je uprkos konstantno nepovoljnoj finansijskoj situaciji, napravila kuću sa staklenim izlogom i od nje napravila prodavnicu fosila koju su posećivali gotovo svi značajni britanski geolozi tog doba. Sa mnogima od njih je sarađivala, ali kao žena nije mogla da aktivno učestvuju u tadašnjem naučnom životu. Tek 2010. godine Kraljevsko društvo ju je uvrstilo u listu deset Britanki koje su najviše uticale na istoriju nauke, a o zaslugama koje tokom života nije dobijala svedoči i rečenica iz jednog njenog pisma u kojoj kaže: “Svet me je tako neljubazno iskoristio da se bojim da sam postala sumnjičava prema svima”.



©2019 by Eureka. Proudly created with Wix.com

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now