Nobelova nagrada 2020.

Eureka vam iz dana u dan prenosi ko su dobitnici Nobelove nagrade u svim oblastima za ovu godinu.


OTKRIĆE VIRUSA HEPATITISA C


Prva u nizu nagrada, koja se tradicionalno dodeljuje za medicinu ili fiziologiju, pripala je trojici naučnika, Harviju Olteru, Majklu Hutonu i Čarlsu Rajsu, za otkriće virusa hepatitisa C.


Kako se navodi u saopštenju Nobelovog komiteta, saznanja do kojih su ova tri istraživača došla dovela su do razvoja osetljivih testova krvi na ovaj virus i terapije, a danas je u velikom delu sveta prenošenje ovog virusa transfuzijom krvi eliminisano.


Kako je do otkrića došlo?


Pre polovine 20. veka se znalo da virusi mogu da dovedu do hronične upale jetre, odnosno hepatitisa, kao i da postoje dva tipa. Onaj koji je nazvan hepatitis B i koji se najčešće dobija preko zagađene vode i hrane i ne ostavlja dugoročne posledice, i hepatitis B koji je 60-ih godina pronašao Baruh Blumberg i koji se prenosi krvlju i drugim telesnim tečnostima.


Otkriće ovog drugog tipa dovelo je da razvoja testova i sprečavanja njegovog prenošenja transfuzijom krvi, ali i dalje je bilo pacijenata koji su na ovaj način dobijali hepatitis -.još uvek nepoznatu vrstu. Da je u pitanju virus pokazao je Harvi Olter koji je takođe pokazao da se transfuzijom može preneti i šimpanzama. On i njegove kolege nazvale su misteriozni virus "Ne A i Ne B hepatitis".


Majkl Huton, koji je u to vreme radio u farmaceutskoj kompaniji Hiron, genetski je sekvencirao virus, a u tome mu je pomogla upravo krv zaražene šimpanze.


Treći nobelovac, Čarls Rajs, imao je ključnu ulogu u pružanju odgovora na pitanje da li je samo ovaj virus odgovoran za javljanje hepatitisa ili je potrebno da se udruži sa još nekim patogenom. Tada je radio na Vašingtonskom univerzitetu, menjao RNK virusa, ubrizgavao šimpanzama i ustanovio da je prisustvo ovog virusa dovoljan uslov da se javi hepatitis.



Foto: Unsplash

NOBEL ZA CRNE RUPE


Ove godine glavne "zvezde" Nobelove nagrade za fiziku su crne rupe. Nagrada je podeljena na dva dela i to tako da je polovina pripala Rodžeru Penrosu "za otkriće da je nastanak crnih rupa robusno predviđanje opšte teorije relativnosti", a druga polovina ravnopravno Rejnhardu Genzelu i Andrei Gez "za otkriće supermasivnog kompaktnog objekta u centru naše galaksije”.


Kako se u izveštaju Nobelovog komiteta navodi, Penros je "genijalno koristio matematičke metode" da pokaže da su crne rupe posledica opšte teorije relativnosti. Bilo je to 1965, deset godina nakon smrti Alberta Ajnštajna koji je teoriju postavio, ali nije verovao u postojanje crnih rupa.


Genzel i Gez su početkom devedesetih godina prošlog veka predvodili svako po jedan tim astronoma i proučavali regiju Sagittarius A u centru naše galaksije. U njoj su primetili veoma masivan objekat, odnosno da se u ovoj regiji koja je manja od Sunčevog sistema skoncentrisala masa već čak četiri miliona puta veća od mase Sunce. Do sada je jedino validno objašnjenje da je reč o supermasivnoj crnoj rupi, tako da se za dvoje ovogodišnjih nobelovaca tvrdi da su pružili najubedljiviji dokaz o postojanju ovakvog objekta.


Ilsutracija: nobelprize.org

GENETSKE MAKAZE VELIKIH MOGUĆNOSTI


Nobelova nagrada za hemiju ove godine odlazi u ruke istraživačicama čije je otkriće za manje od deset godina izvršilo veliki uticaj na genetiku i medicinske nauke, a koliki je njegov potencijal, tek treba da saznamo. Nagradu su dobile Emanuel Šarpentjer i Dženifer Daudna za otkriće tehnologije CRIPS/Cas 9, ili takozvanih "genetskih makaza"


Ideja da na relativno jednostavan i nesumnjivo precizan način može da se ispravi deo DNK daje nadu da će doneti revoluciju u lečenju kancera i naslednih bolesti, a sa druge strane opominje i da je potrebna opreznost kada su u pitanju odluke kada je koristiti a kada ne.


Do velikog otkrića, kako se navodi u saopštenju Nobelovog komiteta, Emanuel Šarpantjer je došla neočekivano proučavajući bakteriju Streptococcus pyogenes. Uočila je kod nje do tada nepoznat molekul za koji je kasnije utvrdila da je deo drevnog imunskog sistema ove bakterije. Glavna stvar kod ovog imunskog sistema, odnosno CRIPSR/Cas bilo je to što je onesposobljavao viruse tako što je "sekao" njihovu DNK.


Rad o ovom otrkiću Šarpantjerova je objavila 2011. godine i započela je saradnju sa biohemičarkom Dženifer Daudnom koja je već imala bogato iskustvo u radu sa RNK. Njih dve su zajedno uspele da naprave slične "makaze" ali koje ne seku samo DNK virusa već bilo koju DNK tako da se na isto mesto kasnije može uneti drugačiji kod.


Nije bilo potrebno da prođe mnogo vremena da bi se shvatilo da je ovo otkriće revolucionarno, brojna istraživanja se već na njemu zasnivaju, izazvalo je mnogo uzbuđenja i polemika u naučnoj zajednici, ali i van nje. Tako da dve biohemičarke nisu morale dugo da čekaju da za svoj rad dobiju i najprestižnije priznanje, Nobelovu nagradu.


Ilustracija: Johan Jarnestad/The Royal Swedish Academy of Sciences

MAGIJA PESNIKINJE LUIS GLIK


Nobelovu nagradu za književnost ove godine je dobila američka pesnikinja Luis Glik "za svoj nepogrešiv pesnikčki glas koji strogom lepotom čini individualno postojanje univerzalnim".


Luis Glik je rođena 1943. godine u Njujorku, a danas živi u Kembridžu, Masačusetsu i profesorka je engleskog jezika na Jejlu. Pesničku karijeru je započela 1968. godine zbirkom Firstborn. Kako se u zvaničnom saopštenju Nobelovog komiteta navodi, njenu poeziju i eseje karakteriše težnja za jasnošću, a njene centralne teme su porodica, detinjstvo, ali i traganje za univerzalnim, najčešće kroz mitove i klasične motive.


Foto: Wikimedia

BORBA PROTIV GLADI


Norveški Nobelov komitet, ove godine kada je, prema njihovim rečima, potreba za solidarnošću uočljivija nego ikad, Nobelovu nagradu za mir dodelio je Svetskom programu za hranu (WFP) za "napore u borbi protiv gladi i doprinose poboljšavanju uslova za mir u područjima pogođenim sukobima i delovanje kao pokretačka snaga u naporima da se spreči upotreba gladi kao oružja u ratovima i sukobima".


Inače, iskorenjivanje gladi je 2015. godine označeno kao jedan od ciljeva Ujedinjenih Nacija, a Svetski program za hranu je u dostizanju tog cilja njihov glavni instrument. Dok su u godinama za nama gladi najviše doprinosili ratovi, ove godine je svoj trag ostavila i pandemija novog korona virusa koja je dovela do porasta broja ljudi koji žive na ivici gladi.



Ilustracija: Nobel Media. Ill. Niklas Elmehed

UNAPREĐIVANJE AUKCIJA


Nobelovu nagradu za ekonomiju, odnosno Nagradu Švedske banke za ekonomske nauke, ove godine dobili su Pol Milgrom i Robert Vilson sa Stenford univerziteta za "poboljšanje teorije aukcija i pronalaska novih formata aukcija".


Robert Vislon je razvio teoriju aukcija za predmete čija je vrednost jednaka, kao što bi na primer bila vrednost radio frekvencija. Pol Milgrom je formulisao opštu teoriju aukcija koja ne uzima u obzir samo zajedničke vrednosti, već i one koje se razlikuju od ponuđača do ponuđača.






©2019 by Eureka. Proudly created with Wix.com

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now