Pet vakcina koje čekamo

Građani Srbije su 11. januara preko portala E uprava počeli da popunjavaju obrazac kojim izražavaju svoje interesovanje za vakcinisanjem protiv COVID-19. Pored opcije da se odlučie za bilo koju vakcinu čiju efikasnost i bezbednost potvrdi Agencija za lekove i i medicinska sredstva, građani imaju mogućnost da izaberu jednu ili više od ponuđenih pet vakcina. Tim povodom Eureka vam ukratko predstavlja ovih pet vakcina, uz napomenu da još uvek nisu sve u upotrebi u našoj zemlji.


U svakodnevnim razgovorima o vakcini možda ste primetili da ima onih koji vakcine dele na “zapadne”, “ruske”, “kineske” i da među njima traže svoje favorite po principu kom narodu više veruju ili koga smatraju “prijateljem” ili “neprijateljem”. Treba imati u vidu da se vakcine ne dele po nacionalnosti ili ideologiji, već je jedina podela na efikasne i neefikasne, a da je razumno očekivati da svaka odobrena vakcina pripada prvoj grupi. Osim toga, od vakcina koje su stigle do ove faze i ulaze u široku primenu se očekuje da su maksimalno bezbedne. Istina je da se ovih pet vakcina ipak razlikuju. Naime, princip po kom štite organizam od bolesti nije isti, različiti istraživački timovi su u ovoj borbi primenili različita znanja i strategije, ali ukoliko je rezultat isti može se reći da je svaki od načina podjednako dobar.


Pfizer/BioNTech


Kompanije Pfizer i BioNTech u novembru prošle godine su objavilie da je vakcina koju su oni razvili i koja se najčešće skraćeno naziva “Fajzer vakcina”, uspešno prošla treću fazu istraživanja i da je pokazala visok nivo efikasnosti i bezbednosti. Od tada se primenjuje u velikom broju zemalja, a očekuje se da u ovoj godini bude proizvedeno više od milijardu doza. Vakcina se prima u dve doze između kojih je razmak 21 dan, a izazov o kom se najviše govori je niska temperatura na kojoj se vakcina čuva. Naime, reč je o temperaturi od minus 70 stepeni Celzijusa koju obezbeđuju specijalni zamrzivači, a nakon odmrzavnja mora se upotrebiti u roku od 5 dana.


U osnovi vakcine je informaciona RNK koja je veoma nestabilna i može se raspasti na sobnoj temperaturi. Takođe, enzimi iz našeg organizma bi mogli da je razlože ukoliko se ubrizga direktno pa se u ovoj vakcini informaciona RNK doprema kroz mehuriće sačinjene od nanočestica lipida. Nakon ubrizgavanja oslobađa se RNK koja nosi informaciju ćeliji koji protein treba da gradi. U ovom slučaju, reč je o proteinu karakterističnom za SARS-Cov-2, takozvanom “šiljku” pomoću kog virus ulazi u ćelije. Nakon što ćelija dobija ovo uputstvo, RNK se razgrađuje i ne ostaje više nikakav njen trag, a imuni sistem počinje da stvara antitela koja će se boriti protiv ovog proteina, odnosno virusa, sprečavajući šiljke da se kače za ćelije i uništavajući već inficirane ćelije.


Sputnjik V


Vakcina koju je razvio istraživački centar iz Rusije Gamaleja naziv je dobila po prvom satelitu uspešno poslatom u svemir koji je lansirao Sovjetski Savez. Sputnjik V je pretrpela brojne kritike kada je u avgustu prošle godine registrovana u Rusiji, ali može se reći da je to bio više simboličan potez. U tom trenutku je registrovana samo za hitne slučajeve, a istraživanja su još uvek bila u toku. Masovnija vakcinacija u Rusiji započela je 4 meseca kasnije, a do 2020. godine vakcina je počela da stiže i u druge države. Kako bi se proizveo što veći broj doza, Gamaleja centar je angažovao partnerske istraživačke ustanove u Brazilu, Indiji, Južnoj Koreji i Kini.


Osnovu vakcine čine humani adenovirusi koji izazivaju blagu prehladu. U ovom slučaju oni su samo nosilac informacije, neka vrsta vozila koja treba da dopremi genetski materijal ozloglašenog proteina virusa SARS-CoV-2. Virusi sa ovom funkcijom se nazivaju vektorima, a iz njih je uklonjen gen koji izaziva prehladu tako da su bezopasni. Umesto ovog gena ubačen je onaj koji kodira protein i koji će izazvati imuni sistem da se bori protiv novog korona virusa stvaranjem antitela. Vakcina se prima u dve doze, između kojih je razmak 21 dan, a istraživački tim smatra da će imunitet biti dugotrajniji tako što se daju dva različita adenovirusa, svaki u po jednoj dozi. Tim koji je na ovoj vakcini radio ističe da su humani adenovirusni prilično poznati i jednostavni za inženjering, a uskoro se očekuju detaljnija istraživanja koliko bi mogla da bude efikasna jedna doza vakcine. Osim toga, očekuje i saradnja sa farmacuetskom kompanijom Astra Zeneca, koja proizvodi vakcinu najsličniju ovoj.



Sinopharm


Kao što nije ispravno vakcine deliti po zemlji porekla, tako nije ni precizno govoriti o “kineskoj vakcini”. Naime, u najmnogoljudnijoj zemlji sveta razvija se nekoliko različtih vakcina a građanima Srbije je u anketi ponuđeno da se opredele za vakcinu kineske državne farmaceutske kompanije Sinopharm. Ova kompanija razvija dve različite vakcine a još uvek nije jasno koja će tačno doći do nas. Treba još imati u vidu da na vakcini radi i sasvim druga kompanija sličnog imena Sinovac, ali im je zajednički princip na kom se zasnivaju.


U pitanju su vakcine koje koriste neaktivan virus SARS-CoV-2, na sličan način na koji vakcina protiv besnila koristi neaktivan virus koji izaziva tu bolest. U 2020. godini Sinopharm vakcinu su primili građani Kine koji su prepoznati kao oni koje treba najhitnije vakcinisati, a svetski mediji prenose da u samoj Kini nije bilo mnogo prilike za vakcinaciju jer je cirkulacija virusa znatno smanjena primenom drugih mera. Vakcina je nedavno počela sa se primenjuje i u drugim zemljama, a u Bahreinu, o kom se ovih dana priča kao o jednoj od država sa najvećom stopom vakcinisanih stanovnika, ovu vakcinu su primili zdravstveni radnici na prvoj liniji fronta.


AstraZeneca


Takozvana “okfordska vakcina” koju su razvili istraživači Univerziteta u Oksfordu i kompanije AstraZeneca zasnovana je na sličnom principu kao Sputnjik V.


Takođe se koriste adenovirusi koji zavaravaju imuni sistem imitirajući protein novog korona virusa, ali ne izazivaju nikakvu bolest. Za razliku od Sputnjika V, oksfordska ne koristi humane, već adenoviruse šimpanzi. Osobine po kojima se ove dve vakcine mogu izjednačiti su mogućnost čuvanja u frižideru i niska cena po kojoj će države moći da je nabave.


Od decembra se ova vakcina primenjuje u Velikoj Britaniji, a nedavno je podnet zahtev za odobrenje i Evropskoj agenciji za lekove. Odgovor bi trebalo da stigne do kraja januara.


Moderna


Sjedinjene Američke Države su krajem 2020. godine odobrile za upotrebu vakcinu koju proizvodi biotehnološka kompanija Moderna. Vakcina se zasniva, poput Fajzerove, na informacionoj RNK i mehanizam dejstva je isti, ali postoje neke razlike. Tako se Modernina vakcina daje u dve doze između kojih je razmak 28 dana zato što se prima veća doza nego Fajzerove, za koju između dve doze treba da prođe 21. dan. Osim toga, ove dve vakcine ne koriste iste molekule informacione RNK i iste lipide, pa je Moderninu vakcinu lakše skladištiti.


Ova vakcina se čuva na temperaturi od -20 stepeni Celzijusa, što znači da može u kućnom zamrzivaču, a u običnom frižideru je stabilna čak 30 dana, za razliku od Fajzerove koja je stabilna u ovim uslovima samo 5 dana. Osim toga, američki mediji prenose da će Modernina verovatno moći da se koristi u manjim ustanovama i da će biti moguće naručivati manje količine, dok će Fajzerova, po svemu sudeći, biti rezervisana za velike bolnice i ustanove sa dobro razvijenom infrastrukturom.







0 comments

Recent Posts

See All

©2019 by Eureka. Proudly created with Wix.com

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now