Pogled u kulturnu baštinu

Kada je 1922. godine Robert Flajerti snimio film “Nanuk sa severa” bio je to prvi susret filmske publike sa jednom egzotičnom i nepoznatom kulturom preko filmskog platna. Svakodnevna borba za život u arktičkim uslovima, život i preživljavanje Eskima sačuvani su tako na filmskoj traci i za neke buduće generacije koje i dalje gaje interesovanje prema ovom sada već istorijskom filmu. Zbog svega navedenog, mnoge istorije filma ovo ostvarenje navode kao prvi dokumentarni film na svetu. U isto vreme, on bi po današnjoj klasifikaciji mogao da se svrsta u etnografski, pa se jasna granica između ova dva žanra opire strogom definisanju još od samih početaka.


Ipak, etnografski film ima jedno karakteristično obeležje koje je, gostujući u Eureci u oktobru 2918. objasnio Saša Srećković, direktor Međunarodnog festivala etnološkog filma naglasivši da su u dokumentarnom filmu pored dramaturgije važni i likovi, dok u etnografskom oni dobijaju i jednu dodatnu dimenziju jer pojedinci postaju predstavnici čitave jedne zajednice.


Iz filma Nanuk sa severa, foto: Wikimedia

“Poslednjih decenija čitava priča o globalnoj ekonomiji i kluturi odražava se u velikoj meri na lokalne zajednice tako što se tradicionalne kulture u nekim egzotičnim zemljama menjaju i nažalost sve više liče jedna na drugu. Jedna od misija našeg festivala jeste da se prikaže raznovrsnost lokalnih tradicija i da se podigne glas protiv nekih nepravdi učinjenih kulturnom nasleđu, pa i samim ljudim širom sveta”, kaže Saša Srećković.


Festival je svoj život započeo u vreme sankcija sa skromnim očekivanjima i bez veće međunarodne podrške. Istraživačima je, kako je za Eureku rekao direktor festivala, najveća ambicija bila da dobiju vizuelnu građu za proučavanje kulturnih tradicija na Balkanu. Fokus je bio na televizijskoj produkciji koja je u to vreme, prema Srećkovićevim rečima bila veoma jaka u pogledu etnografskog filma, ali vremenom se vidici šire a festival razvija. Danas su prisutni različiti stvaralački pristupi, a festival sa svojim skromnim budžetom ipak uspeva da dovede značajne strane autore.


Međutim, kako sve ono što je film zabeležio ne bi bilo izgubljeno, važan element ovog festivala čini video zbirka u kojoj se čuva kopija svakog filma koji je do sada na njemu učestvovao, a ima ih više od 1600. Ovi filmovi se emituju iznova isključivo u obrazovne svrhe, a zbirka je, prema rečima Saše Srećkovića, jedno od blaga Etnografskog muzeja.


Foto: Wix

Srećković je inače zaposlen u ovom muzeju i radi u njegovom Centru za nematerijalno kulturno nasleđe koji se u sakupljanju, dokumentaciji i promociji rukovodi onim konceptom i metodikom koje je propisao UNESCO. Cilj je prepoznati, sakupiti i sačuvati običaje, narodne pesme, igre, stare zanate, a naglasak je stavljen na žive tradicije koje još uvek postoje.


Na UNESCO međunarodnoj listi nepokretne kulturne baštine već su se našli krsna slava i kolo, što povećava njihovu međunarodnu vidljivost, ali je važan i rad za očuvanje kulturne baštine na nacionalnom planu. Kada je reč o proučavanju ovakvih elemenata društvenog života, najdragocenija je saradnja sa lokalnim zajednicama koje su glavni baštinici nasleđa.


“Važno je doći do ljudi, prepoznati ih i otkriti, a zatim preko institucija i nevladinih organizacija skrenuti pažnju na njih i vrednost njihovog rada. Naš posao je da kroz institucije pokažemo da su ti ljudi vredni i poseduju vredna znanja”, rekao je za Eureku Srećković dodavši da iako je teško sačuvati fizičko kultuno nasleđe, kao što su građevine ili predmeti u muzejima, nematerijalno nasleđe predstavlja još veći izazov.


Ovakvi napori uključuju više aspekata koji moraju biti pokreiveni, od socio-ekonomskih kao što su porekse olakšice zanatlijama čije je umeće gotovo izumrlo, do podsticanja mladih da steknu interesovanje i usavršavaju se u nekim kulturnim tradicijama kao što je sviranje starih muzičkih instrumenata.


#Kultura #Film #Festival

©2019 by Eureka. Proudly created with Wix.com

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now