Sećanje na velikane farmacije


Jelena Manojlović, autorka izložbi o velikanima farmacije, foto: lična arhiva


“Kada odlučite da se bavite velikanima, vidite da je već sve o njima rečeno na različite načine, ali to ne znači da nema više šta da se kaže o njima. Uvek se treba podsetiti ko su bili i koliko su značajni za nas. Ne koliko su bili značajni već koliko su zauvek značajni”, kaže Jelena Manojlović, farmaceut i kustos Muzeja za istoriju farmacije u sastavu Farmaceutskog fakulteta, koja nas upoznaje sa velikanama farmacije kroz izložbe o njihovom životu i radu. Ovog meseca u Galeriji nauke i tehnike SANU postavljena je izložba posvećena profesorima Stevanu Jakovljević u Jovanu Tucakovu, koja je prethodno bila na Farmaceutskom fakultetu, a prošle godine imali smo priliku da posetimo izložbu posvećenu profesoru Momčilu Mokranjcu. Oba puta u Eureci je gostovala Jelena Manojlović autorka, odnosno koautorka izložbe, a za vas izdvajamo delove razgovora iz ovih emisija.


MOMČILO MOKRANJAC


Prošle godine obeleženo je 120 godina od rođenja profesora Momčila Mokranjca, ali i 80 godina studija farmacije u Srbiji. Mada prezime Mokranjac češće vezujemo za velikog kompozitora Stevana, ništa manji doprinos ali u razvoju sasvim drugačije oblasti, dao je njegov sin Momčilo. Profesor mokranjac je po obrazovanju bio hemičar, ali je veoma značajna ličnost i za razvoj farmacije u Srbiji, kao osnivač Katedre za toksikologiju i prvi profesor toksikološke hemije.


Momčilo Mokranjac, foto: Wikipedia

“Želimo da izrazimo jednu vrstu zahvalnosti za sve što su ovakvi velikani uložili, a to je izuzetan trud da se pokrenu studije farmacije, pa osnivanje katedri i pisanje prvih udžbenika”, rekla je u Eureci Jelena Manojlović u aprilu prošle godine u toku prve od izložbi iz ciklusa “Velikani u farmaciji”. Tom prilikom posebno je istakla udžbenik Toksikološka hemija iz 1949. godine koji smo imali priliku da vidimo i na izložbi, a čiji je autor upravo profesor Mokranjac. Prema rečima autorke izložbe, ova knjiga “i danas važi za izuzetan udžbenik, pa čak ni ne postoji potreba da se napiše bolji”. Uslove u kojima je ovo važno nastavno sredstvo nastalo, gošća Eureke opisuje naglašavajući da je sve što u tom trenutku profesor Mokranjac imao bila mala soba koju je delio sa kolegom, jedan sto i pisaća mašina. “U to vreme se bavio i naučnim radom i studentima. Uvek je bio na raspolaganju... bezgraničnom”, kaže Jelena Manojlović.


"Toksikološka nauka je sa njim došla u Srbiju”, kaže gošća Eureke, Jelena Manojlović

Profesor Momčilo Mokranjac je, prema rečima naše sagovornice, rođen iz velike ljubavi Stevana Mokranjca i Marije Predić (čiji je stric bio čuveni slikar Uroš Predić). “Bio je odgajan u atmosferi u kojoj se osećala ljubav”, kaže Jelena Manojlović i dodaje da se “iz porodičnih fotografija može zaključiti da su roditelji od najranijih dana obraćali pažnju na njegovo obrazovanje i vaspitanje”.

Porodica Mokranjac je živela u Beogradu, u kući na uglu Dositejeve i Gospodar Jevremove, a kada je počeo Prvi svetski rat odlaze u izbeglištvo u Skoplje. Upravo tamo 1914. godine velike kompozitor umire, a njegov sin sam sa majkom do trenutka kada je sa kontingentom dece poslat u Francusku na dalje školovanje. Kako kustoskinja Muzeja istorije farmacije objašnjava “Vlada Srbije koja se tada nalazila na Krfu razmišljala je unapred i donela odluku da najbolje đake pošalje na školovanje u Francusku i Britaniju da bi nakon završetka rata već postojala oformljena elita koja će uzdizati osiromašenu i razrušenu zemlju”.


U Parizu je Mokranjac završio licej hemije pri Sorboni, a zatim je sa 23 godine doktorirao na Pasterovom institutu kod tada čuvenog profesora Gabrijela Bertrana, koga nazivaju i “ocem mikroelemenata”. Nakon toga se vraća u Srbiju gde je najpre volontirao na Poljoprivrednom fakultetu, a zatim počinje da radi u Državnoj hemijskoj laboratoriji, na Toksikološkom odeljenju. Posle izvesnog vremena zapošljava se u Hemijskoj laboratoriji Beograd, a zatim u Laboratoriji za ispitivanje plemenitih metala pri Narodnoj banci. “Pri izradi kovanog novca koriste se određeni hemijski materijali, a profesor Mokranjac predlaže neku vrstu razblaživanja srebra druhim elementima kako bi se uštedelo, a da novac ne izgubi na kvalitetu”, objašnjava Jelena Manojlović.


Iz Narodne banke Momčilo Mokranjac prelazi ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata, 1946. godine i osniva Katedru za toksikologiju. “Toksikološka hemija kao nauka je sa njim došla u Srbiju”, napominje autorka izložbe i podseća da je ovaj velikan farmacije davao veliki značaj odnosu akademske zajednice i struke. Prema njenim rečima, to bi se moglo nazvati pretečom kontinuirane edukacije, a osim toga, držao je i naučnopopularna predavanja kojima je mogla da prisustvuje šira javnost.


Na izložbi u profesoru Momčilu Mokranjcu posebno se istakao njegov citat koji kaže: “Onaj ko zavšri fakultet, mora imati jasno izražen i izgrađen lik farmaceuta. To jest mora imati onaj specifačan karakter koji daje značaj i smisao jedne struke kao celine”. Upravo tom idealu bila su odana sva tri velikana iz ciklusa izložbi koje je pripremila Jelena Manojlović povodom 80 godina studija farmacije u Srbiji.


STEVAN JAKOVLJEVIĆ

Mada je javnosti daleko poznatiji kao knjževnik, i mada je zbog svog književnog rada postao akademik, profesor Stevan Jakovljević bio je i uspešan naučnik. Za farmaceute je, prema rečima Jelene Manojlović, značajn i kao prvi starešina farmaceutskog odseka koji je osnovan 1939. godine i prvi profesor botanike na farmaciji. Osim toga, nakon Drugog svetskog rata bio i rektor Univerziteta u Beogradu.

Stevan Jakovljević, foto: Wikipedia

Jakovljević je rođen u Knjaževcu, a detinjstvo je proveo u Kragujevcu. U pripremi izložbe, kako je u Eureci istakla Jelena Manojlović, jedan od važnih izvora bio je roman “Izdanci Šumadije” jedne od sestara profesora Jakovljevića, Milice Jakovljević Mirjam. U ovoj knjizi poznata spisateljica opisala je njihovo detinjstvo i kasniji život. Još kao dečak pokazivao je sklonost ka botanici. “Kada ih je otac vodio u šetnju, svi su skupljali raznobojno i neobično lišće, a kažu da je Steva sve to slagao u jedan herbarijum”, kaže autorka izložbe.


Nakon završene Kragujevačke gimnazije, Jakovljević u Beogradu studira botaniku na Filozofskom fakultetu, a nakon diplomiranja se vraća u Kragujevac gde postaje suplent u gimnaziji. Ubrzo počinje Prvi svetski rat u koji odlazi, a sve ono što je proživeo ostaje sačuvano u romanu “Srpska trilogija” nakon koga postaje akademik, a za člana su ga predložili Branislav Nušić, Uroš Predić, Bogdan Popović i Đorđe Jovanović.


"Koliki je njegov značaj za nauku govori i podatak da dve silikatne alge nose ime u njegovu čast”, kaže gošća Eureke, Jelena Manojlović

Po završerku rata Jakovljević se vraća na dužnost suplenta, ali se ubrzo seli u Beograd pa istim poslom nastavlja da se bavi i u Četvrtoj gimnaziji, a nešto kasnije dobija mesto asistenta na Odseku za biologiju Filozofskog fakulteta. Godine 1929. je doktorirao i postao profesor botanike i jedan od prvih ljudi koji su se zalagali da se na Medicinskom fakultetu osnuje faramceutski odsek.


“Moram da naglasim da za sve to vreme on neprekidno piše, a njegov naučni i pedagoški rad je takoše plodonosan”, kaže Jelena Manojlović objašnjavajući kako je Jakovljević napisao niz udžbenika za sve nivoe obrazovanja, od kojih su za Farmaceutski fakultet posebno značajni Sistematika biljaka i Opšta botanika.


Profesor Jakovljević se u svom radu u velikoj meri bavio proučavanjem živog sveta jezera, a dve silikatne nazvane su po njemu. Bio je predsednik Udruženja književnika, član upravnog odbora Radio Beograda i poslanik u Narodnoj skupštini i za sve to vreme posvećen svom pozivu univerzitetskog profesora.


JOVAN TUCAKOV


Profesor Jovan Tucakov u javnosti je najpoznatiji kao autor kultne knjige “Lečenje biljem” koja je doživela veliki broj izdanja i koja se nalazi gotovo u svakoj kućnoj biblioteci. Jelena Manojlović ovu knjigu opisuje kao “jasnu i napisanu čistim jezikom tako da svako može iz nje da nauči”. Stil ove knjige dosta govori i samom profesoru Tucakovu i njegovom pristupu svojoj profesiji. Tako na izložbi otkrivamo da je podjednako bio cenjen među studentima, kolegama, saradnicima i među narodom.

Jovan Tucakov, foto: Wikipedia

Prema rečima autorke izložbe, u sećanju nekadašnjih studenata profesora Tucakova posebno mesto zauzimaju stručne ekskurzije i terenska istraživanja na koja su neki od njih odlazili i nakon završenog fakulteta, koristeći tako svoje dane godišnjeg odmora. “Gde god se pojavio barem jedanput i gde god je stupio sa ljudima u kontakt, svaki put su sa velikom željom iščekivali njegov dolazak”, opisuje Jelena Manojlović i dodaje da je oko njega uvek bila igra, zabava i smeh.


Profesor Tucakov je imao fantastičan glas tenora i uvek je bio član nekog pevačkog društva Kao student pevao je kao tenor u društvu Balkan, a kasnije kada je radio u Skoplju u društvu Mokranjac. Za vreme studija u Francuskoj nastupao je u crkvi Notr Dam kao solista u izvođenju rekvijema, a u Eureci smo imali priliku zahvaljujći snimcima koje je za potrebe izložbe Jelena Manojlović dobila od profesorove porodice, i da čujemo njegov glas.


"Gde god je mogao da govori o lekovitom bilju, govorio je”, kaže gošća Eureke, Jelena Manojlović

Studije farmacije profesor Tucakov je završio u Zagrevu, a zatim je radio kao vojni faramceut. Od vojske dobija stipendiju za nastavak školovanja u Francuskoj gde je i doktorirao na Farmaceutskom fakultetu u Nansiju. Njegova doktorska teza je proglašena za najbolju, a zajedno sa drugim naučnim radovima koje je objavio u Francuskoj, predstavljala je značajan korak za otvaranje novih polja faramcije u Srbiji.


Kada je pri Medicnskom fakultetu osnovan farmaceutski odsek, pozvan je da bude prvi profesor farmakognozije, a odmah zatim Tucakov je organizovao i faramceutski vrt za potrebe nastavno-istraživačkog rada. Osim toga, 1937. godine je objavio knjigu “Ispitivanje namirnica” koja je bila prva knjiga takve vrste na ovim prostorima, a 1948. godine osnovao je Institut za proučavanje lekovitog bilja “Josif Pančić.


“Njegova ideja je bila prosvećivanje i približavanje narodu lekovitog i drugog bilja i za to je koristio sve raspoložive resurse. Gde god je mogao da govori o lekovitom bilju, govorio je”, kaže autorka izložbe o velikanima farmacije.


Kompletan snimak dvadeset četvrte epizode Eureke, posvećene Momčilu Mokranjcu


Kompletan snimak trideset pete epizode Eureke, posvećene Stevanu Jakovljeviću i Jovanu Tucakovu






©2019 by Eureka. Proudly created with Wix.com

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now